СЛОВЕНАЧКИ И РУСИНСКИ ГЛАСНИЦИ – КОНТРАСТИВНА АНАЛИЗА

  • Robert Grošelj Univerza v Ljubljani Filozofska fakulteta

Сажетак

У раду се контрастивно разматрају гласници (у ширем смислу; упор. енгл. sonorant) у словеначком и русинком језику. Словеначки и русински гласници, тј. самогласници и гласници (у ужем смислу), анализирају се – описују и упоређују – у односу на инвентар фонема, алофона и утицај на једначење сугласника по звучности.


Словеначки и русински језик деле три самогласничке фонеме /i a u/, док се остали самогласници разликују, упор. /e ɛ o ɔ ə/ у словеначком и /e̞ o̞/ у русинском језику. Уз то словеначки самогласнички инвентар чини још пет алофона. У оба језика квантитет самогласника није фонолошки релевантан (дистинктиван) – наглашени самогласници дужи су од ненаглашених, изузетак је словеначки полугласник /ə/, који је увек кратак.


Словеначки и русински језик се разликују и по гласницима у ужем смислу: уз заједничке три фонеме, тј. назале /m n/ и латералну ликвиду /l/, словеначке гласнике чине још вибрант /ɾ/ и апроксиманти /ʋ j/, док у русинском постоје још назал /ɲ/, латерална ликвида /ʎ/ (палатали), вибрант /r/ и фрикативи /v ʝ/, којих у словеначком (начелно) нема (иначе, русински /r v ʝ/ и словеначки /ɾ ʋ j/ су хоморгански гласови). Број гласничких алофона виши је у словеначком језику (осам – три), у оба језика присутни су само [ŋ w].


У погледу једначења сугласника по звучности словеначки и русински гласници (у ширем смислу) понашају се друкчије: у словеначком језику пред гласницима безвучни сугласници не претварају се у своје звучне опоненте, док се пред русинским гласницима безвучни сугласници замењују са звучнима на крају (граници) речи, у ретким случајевима и унутар речи.

Референце

Bidwell, Ch. (1966). The Language of the Bačka Ruthenians. The Slavic and East European Journal, 10, 32–45.
Canepari, L. (1979). Introduzione alla fonetica. Torino: Einaudi.
Duličenko, A. D. (2009). Jugoslavo-Ruthenica II. Roboti z ruskej filologiji i istoriji. Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za rusinistiku; Ruske slovo. (Cyrillic)
Fejsa, M. (1990). Anglijski elementi u ruskim jaziku. Novi Sad: Ruske slovo. (Cyrillic)
Fejsa, M. (2010). Osnovni charakteristiki ruskoho jazika u porovnanju z druhima slavjanskima jazikami. Novi Sad: Filozofski fakultet. (Cyrillic)
Fromkin, V., Rodman, R., Hyams, N. (2011). An Introduction to Language. Boston: Wadsworth.
Grošelj, R. (2013). Vocali a confronto: analisi contrastiva dei sistemi vocalici sloveno e italiano. Études romanes de Brno, 34/2, 131–147.
Grošelj, R. (2018). A contrastive analysis of Slovene and Vojvodina Rusyn consonants. E. Gutiérrez Rubio et al. (eds.). Contributions to the 21st Annual Scientific Conference of the Association of Slavists (Polyslav). Wiesbaden: Harrassowitz, 68–75.
Gustavsson, S.R. (2006). Jihoslovanští Rusíni, jejich kultura a jazyk. Praha: Univerzita Karlova v Praze, Filozofická fakulta.
Jurgec, P. (2006). O nenaglašenih /e/ in /o/ v standardni slovenščini. Slavistična revija, 54/2, 173–185.
Jurgec, P. (2007). Novejše besedje s stališča fonologije. Primer slovenščine. Doktorsko delo. Lju¬bljana: Filozofska fakulteta.
Jurgec, P. (2011). Slovenščina ima 9 samoglasnikov. Slavistična revija, 59/3, 243–268.
Medješi, H., Timko-Djitko, O., Fejsa, M. (2010). Rusko-serbski slovnjik. Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za rusinistiku; Zavod za kulturu vojvodjanskich Rusnacoch. (Cyrillic)
Medješi, A. (2014). Germanizmi u ruskim jaziku. Novi Sad: Zavod za kulturu vojvodjanskich Rusnacoch. (Cyrillic)
Pešikan, M. (1974/1975). Osnovne strukturalne karakteristike rusinskoh glasovnog sistema. Јužnoslovenski filolog, 31, 111–135. (Cyrillic)
Požgaj Hadži, V. (2002). Hrvaščina in slovenščina v stiku. Hrvatski i slovenski u kontaktu. Ljubljana: ZIFF.
Ramač, JU. (2002). Gramatika ruskoho jazika. Beohrad: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. (Cyrillic)
Šekli, M. (2013). Genetolingvistična klasifikacija južnoslovanskih jezikov. Jezikoslovni zapiski, 19/1, 71–99.
Srebot-Rejec, T. (1998). O slovenskih samoglasniških sestavih zadnjih 45 let. Slavistična revija, 46/4, 339–346.
Šuštaršič, R. (2005). English-Slovene contrastive phonetics and phonemic analysis and its application in teaching English phonetics and phonology. Ljubljana: ZIFF.
Šuštaršič, R., Komar, S., Petek, B. (1999). Slovene. Handbook of the Interna-tional Phonetic Association: a guide to the use of the international phonetic alphabet. Cambrid¬ge: Cambridge University Press, 135–139.
Toporišič, J. (2004). Slovenska slovnica. Maribor: Obzorja.
Објављено
23. 01. 2019.
Како цитирати
GROŠELJ, Robert. СЛОВЕНАЧКИ И РУСИНСКИ ГЛАСНИЦИ – КОНТРАСТИВНА АНАЛИЗА. РУСИНИСТИЧНИ СТУДИЇ, [S.l.], v. 2, n. 2, p. 39-48, jan. 2019. ISSN 2560-3612. Доступно на: <http://rusinisticnistudi.ff.uns.ac.rs/index.php/rs/article/view/20>. Датум приступа: 17 oct. 2019 doi: https://doi.org/10.19090/rs.2018.2.39-48.
Bрој часописа
Секција
Articles